Tokom priprema intervjua za projekat “OsnaŽENE – podrška ženamana putu ka EU” u planu je bio i razgovor sa Aleksandrom Slađanom Milošević, jednom od prvih borkinja za rodnu ravnopravnost na našem podneblju. Prerana smrt legendarne umetnice sprečila nas je da ponovo razgovaramo o gorućim problemim i važnim temama i zbog toga umesto IN Memoriama prenosimo poslednji intervju koji je ova slavna umetnica i društveni aktivista dala povodom izlaska  njene knjige knjige “Civilizacija i žena – muška žena”, koja prаti odnos premа ženskom principu, od nаstаnkа mitološke i religijske svesti, do pojаve psihološki i socijаlno integrisаne žene novog vremenа.

Koji je bio vaš motiv da napišete knjigu?

Posmatrajući svet oko sebe razumela sam u kojoj meri je žena zapostavljena, koliko joj je poricana vrednost, umanjivan ontološki i civilizacijski značaj. Želela sam da prikažem da je potrebno ostvariti ne samo ravnopravnost, već i jednakovažnost i jednakovrednost žene. Autorsko-enciklopedijsko delo Civilizacija i žena – muška žena napisala sam u dva toma na 1726 stranica, istražujući oblasti psihologije, mitologije, religije, istorije, filozofije, sociologije, umetnosti, antropologije, etnologije i njima srodne discipline. Sudbinu žene pratila sam hronološki kroz istoriju dugu nekoliko hiljada godina, od drevnih civilizacija Mesopotamije, Egipta, Indije, Judeje, Grčke, Rima, preko Vizantije, srednjeg i novog veka, sve do modernog i postmodernog doba. Kroz mitove, religiju, umetnost, filozofiju, nauku, razotkrivala sam društvenu ulogu, lične domete žene, skokoviti psihološki i stvaralački napredak, postignuća u mnogim oblastima, kao i pravu prirodu žene. Moja knjiga prati odnos prema ženskom principu, od nastanka mitološke i religijske svesti do pojave psihološki i socijalno integrisane žene novog vremena.

Koja je glavna teza vaše knjige?

Povratak vere u stvaranje – povratak vere u ženu. Govorim o invokaciji novog arhetipa, koga sam nazvala arhetipom muške žene. Buđenjem ovog arhetipa na istorijsku scenu stupa epohalno i revolucionarno nova, ontološki potentna i neiscrpljena žena. Njenu sliku nudim kao zamenu za izgubljeni civilizacijski mit. Arhetip muške žene predstavlja univerzalnu nesvesnu sliku celovitosti ženskog bića, koja se probila u svesnost žene. Nova žena nosi njoj biološki date osobine osećajnosti, moralnosti i negovateljstva, uz do sada poricane osobine umnosti, kompetentnosti, odlučnosti, hrabrosti, stvaralaštva, samosvesti.

Pisali ste knjigu jedanaest godina. Kako gledate na sam proces stvaralaštva sa ove distance?

Postavljala sam bezbroj pitanja, tražila odgovore u ljudskom saznanju, spoznanju, putujući kroz lični arhetipalni unutrašnji svet, isti onaj koji pripada svakoj pripadnici mog roda.

Koliko su muško-ženski odnosi jednostavni, odnosno komplikovani?

Veoma su kompleksni s obzirom na to da se zasnivaju na većem broju pogrešnih premisa. Prva proističe iz fenomena zaljubljivanja, odnosno osećanja koje ga prati, da je partner osoba viša od vas, vredna ultimativne žrtve, posvećenja. Zaljubljivanje je trenutak kada nam se čini da drugog volimo više od sebe. Kada se budimo iz omađijanosti prvog utiska, menjamo i odnos prema partneru, što stvara konflikt. Partner oseća da više nije onaj važniji.  Zatim, živimo u iluziji večne bračne ljubavi, modelu nametnutom tek u modernom periodu istorije. Sva iskustvena saznanja upućuju na čovekovu poligamnost. Kako bismo ostali u vezi, mi menjamo našu prirodu. Pojavu trećeg elementa nesloge partnera najteže je prevazići. Naučnici su spoznali da se čovek vremenom menja. Kao što zamenjuje ćelije organizma, tako menja i psihu, ponašanje, akcije. Sami sebe ne možemo prepoznati iz perioda mladosti, te se događa da dve jedinke vezane brakom, vremenom postanu neki sasvim drugi ljudi, koji više ne prepoznaju ni sebe, a kamoli svoje izmenjene partnere. Kako bi veza opstala, neophodna je visoka svest, volja i upornost da se zajedništvo neprekidno obnavlja, što se retko događa. Partnerstvo često postaje prećutna tamnica muža i žene koji više ni ne govore, pošto više ne pričaju ni istim mislima i jezikom.

Govorite o rodnom sukobu. Šta ga čini i šta ga može razrešiti?

Rodni sukob civilizaciju drži u zamci nesporazuma i destrukcije, imobilišući čovekove potencijale. Cilj moje knjige je da pomogne afirmaciji žene i poboljša odnose između polova. Kako bi se cilj postigao, potrebno je redefinisati rodne uloge i promeniti uređenje budućeg društva. Ne govorim o rušenju mita o muškoj moći, zavođenju matrijarhata ili porobljavanju muškarca, kako zagovaraju neki militantni borci za ženska prava, već podsećam na činjenicu da su destruktivni impuls i maskulinost zapadnog uma postali prepreka evoluciji vrste. Stvaralačko, misteriozno, feminino treba da se reintegriše u osnovu ljudskog bića, gde je u prvobitnom stanju i boravilo kao celovitost, kao duša sveta. Predlažem da zamislimo klackalicu na čijoj jednoj strani je vreća puna ratova, atomskih bombi, oduzetih i uništenih života, oskrnavljene prirode i sila uništenja, a na drugoj protivteža koju čine vrednosti uma i duha: dobrota, istina, plemenitost, pravda, lepota i ono čega se stidimo u dobu ljudske opakosti – ljubav. Na toj drugoj strani su sile rađanja, stvaranja i negovanja života kojima se čovek sve više suprotstavlja. Ove sile sadržane su u ženi koja postaje novi mit, nova nada čovečanstva.

Svet mora da se promeni jer je to uslov njegovog opstanka. Pre svega mora početi promenom ponašanja. Muškarac treba da odustane od navike da apriorno vlada, uspostavlja svoj sud i vrednosti, a žena da se uzdigne i bez izgovora vredno radi na korišćenju svojih potencijala.

Da li su vam muškarci u životu bili podrška ili smetnja?

Muškarci su veoma kompetitivna bića. Kad se žena ispreči na putu njihovih ambicija i želje za apsolutnom dominacijom, ne biraju sredstva kojima bi je osujetili. Bilo je dobrih muških ličnosti u mom životu i hvala im na tome, ali je jednako bilo i onih zlih koji su zbog ljubomore od mog života ili pre početka karijere, pravili pakao. Muškarci vole pametne i glupe žene. Tada je njihova moć najsjajnija. Razmatranju ove teme sam takođe posvetila prostor u svojoj knjizi.

Kao kakvu ženu vi sebe doživljavate?

Kao onu koju sva osporavanja, zabrane, destimulisanja, pokušaji da se ućutka nisu slomili, već osnažili.

Emotivno ste stabilni, ali koliko ste laki na suzama?

Potičem iz duge linije ratnika. Moj ideal je spartanska žena ili stoik. Ja sam čovek koji ne očajava, već se bori. Da li plačem? Da, kada se emocije istrgnu kontroli. Neko previše samokontrole smatra nezdravim. Tačno je da nije dobro ignorisati ili potiskivati osećanja, ali tvrdim kako je čovek jači nego što misli!

Postoji li nešto čega se plašite?

Nedostatka vremena.

Jeste li nekada bili u situaciji da su se vaš rad i talenat manje cenili samo zbog toga što ste žena?

U okviru uvoda knjige napisala sam poglavlje Damnatio Slađane – Zabrana sećanja na Slađanu. Tu sve stoji. Toliko krađe ideja, pripisivanja mog rada sebi nisam mogla ni da zamislim. Niko se ne pita zašto sam već više od decenije i po zabranjena.

U kojim situacijama žene bolje reaguju nego muškarci?

Iako se veruje suprotno, žene kvalitetnije prosuđuju i odlučuju. Žena odlučuje imajući u vidu ne samo lični interes, već i interes potomstva, zajednice, društva, čovečanstva. Ona je etičnija, empatičnija, moralno savršenija, ona je zaštitnica vrste.

U kom životnom dobu je žena najuticajnija?

Smatralo se da je to doba zrelosti kada prestaje njena seksualna moć i kada postaje mudar i dobar savetnik muškarcu. Međutim, žena se sve ranije osvešćuje i koristi svoje potencijale i to mišljenje treba menjati.

Razgovarala: Ksenija Konić

„Ovaj materijal objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovorno je isključivo udruženje građana „Kreativni MedijArtisti“ i ona ne odražava nužno stavove Evropske unije.“