Proces pridruživanja Evropskoj uniji predstavlja ključni korak ka unapređenju društvenih, političkih i ekonomskih standarda u zemljama kandidatima. Jedno od ključnih pitanja koje se ističe u ovom procesu je unapređenje rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena.
U Srbiji, baš kao i u mnogim zemljama, za većinu žena je izazovno da dođu u istu poziciju kao i njihove muške kolege.
“Žene u Srbiji imaju ista prava kao i muškarci, ali njihov položaj je lošiji. Žene su diskriminisane na osnovu pola i roda, u lošijem su položaju od muškaraca u javnoj i u privatnoj sferi, izložene su dikriminatornim rodnim stereotima i nasilju. Manje su zaposlene iako su obrazovanije, rade na slabije plaćenim poslovima, opterećene su radom u domaćinstvu i brigom o deci više od muškaraca i manje učestvuju u odlučivanju” stoji u “Izveštaju o pravim žena i rodnoj ravnopravnsti u Srbiji za 2021. i 2022. godinu”, autorki Kosane Beker i Biljane Janjić.
Stavovi autorki i činjenice koje su iznele u skladu su sa realnošću u Srbiji. Ipak, Srbija je usvojila niz zakona koji promovišu rodnu ravnopravnost, kao što su Zakon o rodnoj ravnopravnosti, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o ravnopravnosti polova, kao i druge zakonske odredbe koje garantuju prava žena i muškaraca.
Postoji i veoma je aktuelna podrška ženskom preduzetništvu što je i jedan od prioriteta u Srbiji.
Srbija radi na unapređenju rodne ravnopravnosti u obrazovanju kroz različite programe i inicijative. Na primer, sprovode se edukativne kampanje o važnosti obrazovanja devojčica i podsticanju njihovog učešća u STEM oblastima.
Srbija je preduzela korake ka suzbijanju nasilja nad ženama kroz usvajanje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i Zakona o zaštiti žrtava nasilja, kao i kroz otvaranje sigurnih kuća i pružanje podrške žrtvama.
Postignuti su određeni pomaci u povećanju učešća žena u političkom odlučivanju. U Srbiji postoji Zakon o ravnopravnom učešću žena i muškaraca u odlučivanju, koji podstiče veće učešće žena u politici i javnom životu.
Ovi primeri pokazuju da postoji napredak u ostvarivanju rodne ravnopravnosti u Srbiji, ali da još uvek postoje izazovi i da je potrebno nastaviti sa preduzimanjem konkretnih akcija kako bi se postigla potpuna ravnopravnost žena i muškaraca u svim sferama društva.
Ksenija Konić
„Ovaj materijal objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovorno je isključivo udruženje građana „Kreativni MedijArtisti“ i ona ne odražava nužno stavove Evropske unije.“
